Како изаћи на крај са дететовом љутњом?

Оно са чиме се у пракси често сусрећемо код деце јесте висок ниво недисциплине, грубо кршење правила, инат, бес, љутња...Сви ми имамо агресивна осећања, али ми као одрасли знамо да их контролишемо, док деца то још увек не знају. Родитељи који се према деци односе са стрпљењем, који имају истрајан и чврст однос према деци, пуни су љубави и разумевања, могу научити своје дете да успешно излази на крај са бесом и агресијом коју осећају. Сва понашања се уче, а агресивност је пре свега научено понашање.

Разни су разлози агресивног понашања код деце. Могу бити изазвани разним емоцијама (усамљеност, беспомоћност, повређеност, страх..), жеља детета да привуче пажњу (Ако се дете осећа запостављено, тражиће различите начине да привуче пажњу родитеља, а напади беса свакако приморавају родитеље на реакцију, и оваква „негативна пажња“, у очима детета боља је него да пажње уопште нема), недостатак граница (ако је детету све допуштено, ако границе дозвољеног и недозвољеног понашања нису јасно постављене, чак и при најмањој забрани дете постаје агресивно), немогућност да речима искаже своју потребу, реши проблем, егоцентричност (деца до друге године још увек себе сматрају центром света и немају обзира према другима, ова фаза може да траје и дуже), неспособност предвиђања последица, ту могу спадати и фактори попут ненаспаваности, глади, болести, промена на коју дете не може да се навикне.

Како да помогнемо деци да контролишу своју агресивност?

Прихватите своје дете, будите стрпљиви, пружите му подршку. Препознајте како се дете осећа, али поставите границу („Знам да си љут што ти је бата узео играчку, али не смеш да га гризеш.“) Покушајте да му понудите садржајне игре, материјале којима абреагују агресију: игре са водом, песком, цртање прстима..

Будите доследни, немојте један дан да га казните за одређено понашање, а следећи да попустите. Поставите нека једноставна правила на којима ћете инсистирати, а при том будите јасни са очекивањима. То понављајте често, будите одређени и позитивни. Немојте му рећи: „Престани да удараш“, реците „Када удариш друга, њега то боли“. Молим те користи речи“. Учите га емпатији, и врло мало дете може брзо да усвоји поруку „Не ради другима, оно што не желиш да други раде теби“.

Будите пример свом детету, деца уче опонашајући. Раде оно што виде од нас, ако физички кажњавате дете, тиме му шаљете поруку да на тај начин може да оставри свој циљ. Будите пример контролисаног понашања, избегавајте нападе беса и насиља.

Комуницирајте, будите јасни, конкретни, немојте превише да причате. Објасните му зашто му нешто браните. Дете ће испунити захтеве из поштовања према вама, не из страха. Поставите му границе, ви сте родитељ и деца не треба да буду равноправна са вама.

Контролишите садржај који дете прати, претерано играње компјутерских игара пуних насиља, гледање филмова подстиче агресивност код деце.

Дајте похвалу, давањем похвале код деце развијате осећај задовољства и развијате самопоштовање. Похвалите га сваки пут када одреагује другачије, а не агресивно. Углавном деца која имају мало самопоуздања, кроз агресивност стварају простор у коме се осећају сигурно и супериорно. Опазите побољшање у понашању и похвалите га.

Учите децу самоконтроли. Предложите му када се осећа бесно да изброји до десет, или му реците да се присети како се ви понашате у таквим ситуацијама, шта би ви урадили. Можете користити и блискост за контролу. Када осетите да дете губи контролу тихо и лагано му се приближите. Ваша смиреност ће врло вероватно смирити и њега. Уклоните дете које је изгубило контролу „са сцене“, држите дете, идите у другу собу, останите са њим док се не смири.

Искористите игру као средство учења.

  • „Замена улога“- Присетите се различитих ситуација када је дете бесно, па замените улоге, ви будите дете, а оно родитељ, понашајте се онако како се ваше дете понаша у тим ситуацијама. Нпр. у куповини сте, а дете тражи играчку, коју мама тренутно не жели да купи. Увек користите стварне ситуације из живота.
  • Цртање – тражите детету да кроз цртеж прикаже шта га је наљутило. Користите пластелин, водене боје, деци то зна да буде забавно.
  • Луткарске представе – Одглумите неку сцену свађе и како је јунаци решавају. Како се помире и онда су сви срећни, колико се сви лепше осећају када су добри итд.
  • „Бокс“ – Направите један кутак у кући који ће служити да се избаци бес. Узмите један јастук и прогласите га џаком за пражњење.
  • Игре у којима чекате ред – Нпр. играње друштвених игара попут не љути се човече, добацивање лоптом, ко може дуже да издржи да стоји на једној нози/да седи мирно?
  • Жмурке – Деца уче да се сакрију и буду мирна, док не буду пронађена.
  • Балончићи – Дување балончића од сапунице је одличан начин за смирење, дубоки удах и спори издах доприносе смиривању детета. На овај начин дете ће научити да дубоким дисањем смири себе.

Запамтите, ви као родитељи модели сте вашој деци, деца вас посматрају и на тај начин граде и своје обрасце понашања. Прихватите дечија осећања, али не прихватајте агресивно понашање. Немојте да жмурите и чекате да само прође, јер ништа само не пролази. Реците нешто позитивно о свом детету сваки дан. Учите децу вештинама самоконтроле и компромиса. Љубав, поштовање, разумевање, толеранција неопходне су за родитеље који се суочавају са агресивним дететом. Не користите физичке казне оне повећавају бес и фрустрацију. Немојте исмејавати дете јер тако само погоршавате стање. И оно најважније немојте се осећати кривим, за сузбијање агресивног понашања потребно је доста времена, труда и стрпљења, али је нормално да не успете увек да се као родитељ контролишете, не љутите се на себе ако понекад изгубите стрпљење.

Ваш психолог, Миљана Пилиповић

Блок Саве Ковачевића бр. 8, 21460 Врбас, Србија

  • dummy 021/705-100

  • dummy buhavrb@mts.rs

Search